Црвена Звезда Београд / Red Star Belgrade / Crvena Zvezda

Switch to desktop

Истина о ККЦЗ: honeste vivere, alterum non laedere, suum cuique tribuere

partizan-ugovor-1

У претходном тексту дотакли смо се инструмената којим се врши исплата награда које су својим резултатима оставарили спортски клубови са територије града Београда, a по Правилнику о утврђивању критеријума за награђивање београдских спортских клубова за учешће и постигнуте резултате у европским лигама, европским куповима и регионалним такмичењима из 2010. године (даље: Правилник).

Наиме, познато је мишљење које смо изнели кроз низ овде објаљених текстова, а то је да је процедура за утврђивање висине награда, а последично и сама процедура исплата награда, предвиђена Правилником, апсолутно битно повређена, те да стога нема никаквог основа да се исплаћене награде задрже и да је потребно да се лица која су се оваквом манипулацијом градским буџетом бавила позову на одговорност.

Међутим, наспрам те наше тврдње и изнетог мишљења појавила се и одређена контрааргументација са других места на којима нас помно прате. Са тих других места изнета је тврдња да се сва кршења процедура, све незаконитости у раду, све правне и логичке нејасноће у примени Правилника, све чиме смо се бавили у претходном периоду, да се све то може исправити, погодите чиме - УГОВОРИМА.

Да, неко је, у још једној непогрешивој потврди релације охолости и глупости, ћутње и мудрости, у јавност изнео уговоре које је КК Партизан потписивао са секретаром Секретаријата за спорт и омладину током 2012. године и те уговоре представио као завршни ударац „пропаганди“ која се води  против поменутог клуба.

Искривљеност изнете правне логике нећемо коментарисати, јер она у изнетој квази контрааргументацији не постоји, па ћемо се бавити самим уговорима и актима на основу којих су исти уговори закључени, а читаоцима ћемо оставити на одлуку закључке по питању истих.

Подсетимо се још једном, Правилником је предвиђено да се награде за београдске спортске клубове утврђују по следећој процедури:

- висину награда за сваку такмичарску сезону посебно, према врсти и фази такмичења, утврђује секретар Секретаријата за спорт и омладину (члан 8 Правилника)
- градоначелник доноси генерални Закључак којим потврђује предлог висине награда, за сваку такмичарску сезону посебно. (чл. 8 Правилника)

Истим Правилником предвиђено је да се утврђене а остварене награде клубовима исплаћују путем  Решења о преносу финансијских средстава донетог од стране секретара Секретаријата за спорт и омладину. (члан 9 Правилника) .

Дакле, у некој хипотетичкој ситуацији у којој је секретар донео акт којим се утврђује висине награда спортских клубова за текућу сезону, па затим градоначелник својим закључком потврдио тај акт расподели средстава (за текућу сезону), средства би се, након што спортски колектив оствари право на награду, на рачун истог колектива преносила на основу решења секретара Секретаријата за спорт.

Нигде Правилник из 2010. године - за разлику од онога из 2014. године - НЕ предвиђа могућност да се средства на име награде за постигнуте резултате преносе путем уговора нити да се истим уговором стиулише намена средстава. 

Шта се за, разлику од онога што Правилник предвиђа, дешава у овом конкретном случају?

Дешава се да секретар у име Секретаријата за спорт и омладину, током 2012. године, са КК Партизан закључује два уговора, до којих смо дошли захваљујући љубазности чланова других форумских заједница.

Уговори су:

1. Закључен 17.04.2012. године, заведен код Секретаријата за спорт и омладину под посл.бр. 4011-294, на основу кога је КК Партизан исплаћен износ од 6.000.000,00 РСД, за пласман на фајнал-фор АБА регионалне лиге (даље: Први уговор)

2. Закључен 29.10.2012. године, заведен код Секретаријата за спорт и омладину под посл.бр. 4011-635, којим су истом кошаркашком клубу исплаћена средства у висини од 4.000.000,00 РСД , на име покрића дела трошкова за учешће у у такмичењу Евролиге у сезони 2012/2013 (даље: Други уговор)

(услед техничких проблема, сву документацију у пуној величини можете погледати на OВОМ ЛИНКУ)

Шта је у овој чињеници спорно?

Па, прво и основно, без уласка у садржину датих уговора, да секретар, на основу Правилника који је сам донео, није имао никакво овлашћење да закључи поменуте уговоре, а још мање да уређује садржину истих, или да самостално прописује намену истих.

По Правилнику, као правном (подзаконском) акту чије је дејство након доношења обавезујуће како за оног који га је донео тако и за све друге на које се његово дејство протеже, дужност секретара је била да утврди да ли је одређена спортска организација испунила успех за који се по акту који је требао да донесе и који је закључком требало да потврди градоначелник за сваку сезону посебно (а није), те да, уколико све претпоставке за исплату буду испуњене, исту исплату и изврши путем Решења које такође сам доноси.

Онај који поступа противно обавезујућем акту, те таквим поступањем другом обезбеђује противправну имовинску корист, налази се у вршењу кривичног дела, а сви инструменти кривичног дела су правно мањиви и не могу производити правно дејство.

Сада ће се сигурно наћи неко ко је погледао садржину наведених Уговора, па ће рећи да у њима пише да су они закључени на основу неких закључака и решења градоначелника, те мора бити да су ипак исправни, зар не? Или ипак не?

Претпостављајући да ће наведено питање у неком моменту искрснути, ми смо се бавили истраживачким новинарством, па смо дошли у посед наведених закључака и решења и то до:

1. Закључка градоначеника Београда бр. 66-1805/12-Г од 09.04.2012. године којим су наводно обезбеђена средства за исплату износа од 6.000.000,00 РСД, иплаћена КК Партизан на основу Првог уговора

2. Решења градоначелника Београда бр. 4-4526/12-Г од 23.10.2012. године и Закључка градоначелника Београда бр. 66-4569/12-Г од 25.10.2012. године а којим су наводно обезбеђена средства у износу од 4.000.000,00 РСД, исплаћена КК Партизан на основу Другог уговора

Да кренемо од оног раније закљученог, Првог уговора, из априла 2012. године.

Наведени уговор Секретар је закључио по овлашћењу садржаном у одредби члана 3 Закључка градоначеника Београда бр. 66-1805/12-Г од 09.04.2012. године.

У уводу поменутог Закључка наведено је да се исти доноси на основу одредбе члана 24 тачка 6 Закона о главном граду (Сл.Гласник РС 129/07) и члана 52. Тачка 6 Статута града Београд (Сл. Града Београда 39/08 и 6/10), важећих у моменту доношења. Ове одредбе Закона, односно Статута, су суштински истоветне и односе се на могућност градоначелника да доноси појединачне акте за које је овлашћен законом, Статутом или одлуком Скупштине.

Градоначелник је извршни орган који се, начелно гледано, стара о спровођењу одлука других органа којим је доношење одлука у опису надлежности.

Градоначелник нигде није донео пропис којим омогућава исплату награда за спортске успехе, нити је био овлашћен да такав пропис донесе. Подзаконски акт који омогућава исплате награда донео је секретар Секретаријата за омладину и спорт, и то на основу својих овлашћења из одредбе члана 14 став 1 и одредбе члана 65 Одлуке о градској управи града Београда (Сл. лист града Београда, бр. 51/2008, 61/2009, 6/2010, 23/2010 i 32/2010).

Једини релевантан општи правни акт на основу кога би се извршила исплате награда за успехе на спортским такмичењима је - ПРАВИЛНИК.

Правилником се по дефиницији разрађују поједине одредбе одлуке или другог прописа органа града. Дакле, није секретар самоиницијативно донео Правилник, већ је истим разрадио већ постојећи пропис (одредбу члана 77. Закона о спорту), али од момента доношења исти правилник се, као општи правни акт мора поштовати, како од стране од онога који га је донео тако од стране оних на које се односи.

Супротно изнетом, секретар није донео акт којим утврђује висине награда за сваку такмичарску сезону посебно, одређен према врсти и фази такмичења.

Супротно изнетом, градоначелник није донео Закључак којим потврђује акт о висини награда, за сваку сезону посебно.

Какав је то онда Закључак који је Градоначелник донео, а на основу ког Закључка је КК Партизан приходовао 6.000.000,00 РСД?

То је Закључак који се ниједном једином реченицом не везује за Правилник о утврђивању критеријума за награђивање београдских спортских клубова за учешће и постигнуте резултате у европским лигама, европским куповима и регионалним такмичењима из 2010.

Добро сте прочитали. Закључак на основу кога је исплаћено шест милиона динара не садржи позив на правни основ по коме се исплата врши.

Зашто?

Па вероватно зато што основ, следствено свему изнетом кроз овај фељтон, не постоји, или не постоји у законoм и подзаконским актима допуштеној форми.

Овај Закључак само садржи овлашћење секретару Секретаријата за спорт и омладину да са конкретним клубом закључи уговор чији је предмет: „обезбеђивање финансијских средстава из буџета града Београда за учешће и остварен пласман у европским лигама, европским куповима и регионалним такмичењима“, без икаквог позива на основ из кога такво дељење овлашћења извире.

Како може градоначелник на друго лице да пренесе више овлашћења него што их сам има? На основу ког акта је градоначелник донео одлуку да исплати ова средства, када ни сам није претходно донео закључак којим је усвојио предлог висине награда за сваку такмичарску сезону, а шта је био у обавези?

На крају, на основу ког овлашћења је секретар Секретаријата за спорт и омладину у поменути Први уговор унео квалификативе за наменско трошење средстава?

Овим квалификативима је место у општем акту, а не у појединачном акту, какав је Уговор. Па на шта би личило да се општи услови коришћења буџетских средстава прописују појединачним, а не општим актима, како било где било када појединачни акт може бити основ за прописивање намене средстава, а не општи акт?

Уколико би се оваква логика рада градских органа прихватила као исправна, то би онда значило да би сасвим оправдано било да се у сваком појединачном случају одређују услови за исплату и коришћење буџетских средстава, а шта је, по свој прилици, и рађено, јер ниједне назнаке нема са позивом на који пропис, са позивом на које, унапред предвиђене, критеријуме, је неко располагао градским буџетом.

Да будемо одређенији, непоштовање прописане процедуре за исплату буџетских средстава јасно указује да је неко самовољно располагао градским буџетом у висини од 346.388.875,00 РСД, колико је истим буџетом 2012. године било предвиђено за ове намене.

Што се тиче Другог уговора из октобра 2012. године, којим је КК Партизан из градског буџета исплаћено 4.000.000,00 РСД, јасно је да није закључен реализацијом програма награђивања предвиђеног Правилником из 2010. године, већ предстаља инструмент чисте донације КК Партизан, о чему сведочи намена средстава која се Решењем бр. 4-4526/12-Г, квалификује као „помоћ КК Партизан у покрићу дела трошкова учешћа у такмичењу Евролига сезона 2012/2013“, односно као „финансијска средства на име покрића дела трошкова учешћа у такмичењу Евро лига“ како се наводи Закључком Градоначелника бр. 66-4569/12-Г.

Дакле, као „помоћ“ и „покриће трошкова“, а не „награђивање“, како то Правилник прописује у члану 1, или шта садржина Првог уговора делимично имплицира

Следом изнетог нејасно је зашто се овај Уговор износи као контрааргументација на чињенице повреде Правилника. Овај уговор може бити само још један у низу докумената који доказују нашу тврдњу о несразмерном финансирању КК Партизан у односу на остале клубове на територији града Београда.

И овде остају неки приговори које смо истакли за Први уговор:

- на основу којих прописа се „помоћ“ уопште додељује?
- на основу којих унапред утврђених критеријума, по питању висине и избора колектива коме се „помаже“, се „помоћ“ врши ?
- на основу којих унапред утврђених критеријума се врши квалификовање наменског утрошка средстава?

Опет морамо истаћи да ми серијом текстова о правилницима нисмо желели угрозити намеру да се помогну и награде спортске колективи са територије града Београда.

Наши текстови су усмерени ка неуређеном, несистемском, ад хок и самовољном поступању од стране одговорних лица, а од ког поступања појединци или поједини колективи имају корист на штету свих осталих и штету градског буџета.

Не постоји било какав проблем са тим да КК Партизан предњачи у новцу добијеном од градских (или државних) институција и предузећа, али желимо да се то дешава по унапред утврђеним правилима. Не желимо муљ и каљугу, јер смо и сами из истих испливали и тамо се више не желимо враћати.

Желимо поштено живети, другога не повредити, свакоме дати оно што му припада, али исто и од других тражимо и за такво стање ствари ћемо се свим силама борити.

RedStarBelgrade

Top Desktop version